05.11.2012.

Istorijat istraživanja


Prve beleške o antičkim tvrđavama je sakupio Aloysio Ferd. Com. Marsili, u svom obimnom delu Danubius pannonico – mysicus, Observationibus geographicis, astronomicis, hydrographicis, historicis, physicis perlustratus, objavljenom u Hagu 1726. godine. Njegovi podaci su veoma značajni, jer su prikupljeni u vreme kada su građevinski ostaci bili bolje očuvani nego danas. Te podatke o antičkim tvrđavama prate crteži i karte, kao i niz zanimljivih zapažanja. U oslobođenoj Srbiji, podatke o arheološkim ostacima sakupio je Milan Đ. Milićević u svom znamenitom delu ’’Kneževina Srbija’’. U pitanju je najčešće ime nekog grada, ali za neke se daju i podrobnija obaveštenja. Feliks Kanitz je objavio znatno više podataka, koje je za obalu Dunava od Beograda do Timoka sakupio 1887. godine, koristeći se podacima Marsiljija. Objavio ih je u Romische Studien in Serbien, u Beču 1892. godine.[1] Proveravanje podataka, koje pružaju Marsilji i Kanic, često i sa znatnim međusobnim neslaganjima, vršio je na jednom sektoru dunavske obale, između današnjeg Golupca i Tekije E. V. Swoboda 1938. godine.[2] Iste godine V. J. Fjuks obišao je prostor između gvozdenih vrata i Timoka, i tom prilikom je konstatovao nekoliko kasnoantičkih utvrđenja.[3]
Istraživanje limesa u našoj zemlji je počelo relativno kasno u odnosu na druge zemlje. Svest o tome da obale Đerdapa predstavljaju za arheologiju veoma značajno područje, Arheološki institut je počeo sa organizovanjem istraživačkih ekipa, sastavljenih od svojih i spoljnih saradnika, tako da je već 1956. godine počeo prvo sa parcijalnim, a zatim, tokom sledećih, i sa intenziviranim sistematskim rekognosciranjem obale Dunava. Prvi put je započeto sa sondažnim istraživanjima 1958. godine.[4] Zbog izuzetne važnosti limesa u nauci, došlo je do Simpozijuma o limesu 1960. godine, sa zadatkom da se vidi šta je sve urađeno, i kako treba nastaviti rad. Zbog izuzetne važnosti Jugoslovenska akademija je 1961. godine organizovala međunarodni kongres istraživača limesa.[5] Nije samo naučno – arheološka potreba nalagala, da se ozbiljno pristupi proučavanju našeg limesa. Razvoj elektro – privrede sa planom da se podigne brana na Đerdapu, ugrozio je mnoge rimske spomenike, koji će podizanjem brane biti potopljeni i za nauku nedostupni. To je još više ubrzalo istraživački arheološki rad, koji treba da u planovima, fotografijama, nalascima i modelima sačuva na tom delu limesa, ono što će voda potopiti.[6] Sa široko zamišljenim, planiranim i pripremljenim arheološkim radovima započeto je od 1964. godine, kada je Arheološkom institutu poverena odgovornost za njihovo naučno organizovanje i izvođenje. Ovaj zadatak Institut je mogao da ispuni samo uz punu saradnju sa brojnim naučnim i stručnim institucijama, kao i uz široku mobilizaciju  svih svojih i drugih raspoloživih naučnih i stručnih radnika, koji su na taj način postali njegovi spoljni saradnici. Iskopavanja su morala biti ograničena samo na one lokalitete koji se nalaze na koti ispod 75 m nadmorske visine, do koje dositže najviši nivo đerdapskog jezera posle podizanja brane. Usled činjenice da je u roku od samo sedam godina trebalo obaviti arheološka istraživanja na ogromnom broju lokaliteta na obalama Dunava, u dužini od preko 130 km, sa, iako znatnim ipak relativno ograničenim sredstvima, uz isto tako brojnim ali i nužno ograničenim naučnim kadrom, moglo je samo nekoliko, najznačajnijih loklaiteta do kraja da bude sistematski istraženo. Kod priličnog broja sistematska istraživanja bila su svedena samo na ograničene površine njihovih najkarakterističnijih delova, dok se na nekima moralo zadovoljiti samo sa sondažnim sagledavanjem njihove stratigrafije.[7]


[1]   Ђ. Јанковић, Подунавски део области Аквиса у VI и првој половини VII века, Београд 1981., стр. 14
[2]   M. Mirković, op. Cit., 4
[3]   П. Шпехар, Материјална култура рановизантијских утврђенја на простору Ђердапа, Магистарски рад одбрањен на Филозофском факултету у Београду 2004. године ( у рукопису ), стр. 6
[4]   Ђ. Бошковић, Археолошка истраживања Ђердапа 1956 1970., Старинар XXXIII – XXXIV, Београд 1984., стр. 9
[5]   M. Grbić, Nekoliko reči o rimskom limesu u našem Podunavlju, Limes i Jugoslaviji I, Beograd 1960., str.3
[6]   Isto.
[7]   Ђ. Бошковић, op. Cit., 11

Нема коментара:

Постави коментар

Neprikladni komentari će biti obrisani.