Nijedan od ponuđenih odgovora (NOPO) - izborni ciljevi

NOPO sebe određuje političkim ciljevima i nacrtima za sprovođenje predviđenih ciljeva. Usvojili smo izbornu platformu za predstojeće četiri godine.

Bolest i uzrok bolesti

Iako, bar na prvi pogled, srž svih naših problema leži u osobinama političara, pojedinci zapravo nisu problem. Oni su samo jedna od posledica. Temelj većine krupnih političkih problema sa kojima se suočavamo jeste loš politički sistem. Pod pritiskom javnosti, taj sistem može da se menja.

Loša vlast i loša opozicija su posledice lošeg izbornog sistema i loših pravnih propisa koji uređuju osnivanje i finansiranje političkih stranaka, izbore javnih tužilaca i sudija, sistematizaciju rada i način zapošaljavanja u državnoj i lokalnoj administraciji, kao i rukovođenje javnim preduzećima.

Siromaštvo, do danas nezabeležena nezaposlenost, loša zdravstvena zaštita i nedovoljan broj kvalifikovanih radnika su posledice skupog državnog aparata, korumpirane birkoratije i masovnog zapošljavanja ljudi „po partijskoj liniji“, kako poniženih, tako i onih bez obraza.

Nekontrolisani kriminal u politici, neravnopravnost i očajno stanje medija su posledice potčinjenosti pravosuđa volji političara.

Jalovo zastupanje neozbiljno definisanih državnih i nacionalnih interesa je posledica politike vođene rezultatima anketa, ali ne i referenduma.

Ovakav, loš politički sistem, u životu se održava skretanjem pažnje javnosti na manje važne teme i zatvorenošću novinskih kuća za javne polemike o sistemu, čime se smanjuje aktivnost „običnih građana“, dok se glasanje za „manje zlo“ prikazuje kao prihvatljivo, čak poželjno.

Temelj za izgradnju zdravog društva

Put ka rešavanju problema počinje kategoričnim odricanjem podrške bilo kakvom zlu i organizovanjem većine radi udružene borbe za sebe.

Drugi korak jeste definisanje zajedničkih ciljeva, uz uspostavljanje poverenja i širenje svesti o vrednosti i dometu ovakvog poduhvata.

Personalizovani izborni sistem

Važeći izborni sistem isključivo nudi pravo da se glasa za zatvorene liste. Birač ne utiče na izbor pojedinca, to jest na raspored kandidata sa liste. Tako poslanici i odbornici postaju ljudi koje ne poznajemo i koje, zapravo, nismo birali.

NOPO će predložiti Zakon o izboru narodnih poslanika zasnovan na principu otvorenih izbornih lista. Svaki kandidat ulazi u postupak rangiranja sticanjem najmanje 3.000 glasova, kao pojedinac.

Ako se porede sa većinskim sistemima, otvorene liste u svetu imaju dve vidljive mane. Prvi veliki problem je regionalni diverzitet. Drugo, birači ne mogu da kandiduju pojedinca. Oba problema možemo da rešimo time što će 1.000 birača moći da kandiduju nezavisnu ličnost, čime ćemo dobiti fin spoj većinskog sistema i otvorenih lista.

Efikasno zapošljavanje

Osnovne delatnosti Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) su briga o nezaposlenima i ponuda poslova. Na dan održavanja skupštine, NSZ na Internetu nudi 35 radnih mesta, dok poznata privatna preduzeća, koja se takođe bave zapošljavanjem, oglašavaju više stotina poslova.

Nacionalna služba za zapošljavanje je 2010. godine, sudeći po izveštaju Ujedinjenih nacija, za svoje osoblje i za operativne troškove potrošila više od šest milijardi dinara. Najveće privatno preduzeće, koje se ne bavi isključivo zapošljavanjem, tada je troškove smeštalo u nekoliko desetina miliona.

NOPO želi zakonom da obaveže NSZ da svakom pravnom licu, uključujući tu i privatna preduzeća za zapošljavanje, omogući besplatan upis oglasa za posao u javno dostupnu bazu podataka, da postavi kvote za vidljivost i udeo u ukupnoj realizaciji, a poslodavcima da dostavlja radne biografije nezaposlenih, uz zaštitu ličnih podataka.

14. jul 2013: NOPO je pokrenuo pretraživač oglasa za posao (udarnik.srb), koji redovno nudi više od 1.000 oglasa, i pomoću koga poslodavci mogu besplatno da se oglašavaju.

Neposredno biranje tužilaca

Sada se Državno veće tužilaca sastoji od jedanaest članova, koje biraju političari i njihovi finansijeri.

Većina ne želi da u Srbiji postoje nedodirljivi.

Jedini način da se tužilaštvu omogući pokretanje postupaka protiv svih političara, pa i onih koji vladaju Srbijom, jeste da izbor tužilaca zavisi od svih birača.

Zato će NOPO predložiti Zakon o izboru javnih tužilaca, kojim će se neposredan izbor opštinskih javnih tužilaca preneti na birače, dok će opštinski javni tužioci birati članove Državnog veća tužilaca.

Čišćenje javne uprave i preduzeća

Među mnogim predizbornim obećanjima, lažnim – razume se, jedna od najvažnijih tema je tzv. departizacija. Verovatno ste već čuli da isti oni ljudi, koji su javne budžete opteretili armijom partijskih vojnika, sada najavljuju da će tim svojim sigurnim glasovima, odmah posle izbora, podeliti otkaze.

Predstavnici birača mogu pokrenuti proces departizacije isključivo ako ne zavise od ljudi koji žive od novca poreskih obveznika, ako svoj položaj nisu zasnovali na obećanim poslovima.

Evropska unija i NATO

Demokratska praksa nalaže da se svako krupno političko pitanje pred birače stavi kroz referendum, i to posle višemesečne javne rasprave, u kojoj učestvuju svi relevantni društveni i politički činioci.

Ne ulazeći u pretpostavke o opredeljenju prema Evropskoj uniji i prema NATO-u, mi ćemo tražiti da se o oba pitanja istovremeno raspiše referendum, pa ako su građani nedvosmisleno za bilo koji od dva ili za oba saveza, u smeru pridruživanja da se radi brzo i delotvorno, a ako su građani protiv bilo kog ili protiv oba saveza, država da obustavi pregovore.

Internet za Dž

Neće biti besplatan – to je nemoguće, ali ako veoma malo košta i ako se plaća iz gradskog budžeta, na temelju ušteda, to je skoro isto kao da je besplatan. Ustvari, bolje je, jer je moguće.

Pristupaće se bežično, bez ograničenja u količini prenetih podataka, a protok će biti umeren.

• računari za traženje i ponudu posla (slični bankomatima);
  – ni po realizaciji Interneta za Dž, neće svi posedovati računare, zbog čega ćemo postaviti računare ispred zgrada gradskih i opštinskih uprava, opština, mesnih zajednica i biračkih mesta
• prilagođavanje tržištu rada zanatskom obukom;
  – kada je određena struka zasićena radnom snagom, pa ponuda poslova skromnija, vreme je za tzv. prekvalifikacije, tj. obuku za zanimanje u drugoj oblasti, što će biti besplatno
• uspostavljanje trougla poslodavci-država-nezaposleni;
  – svi poslodavci moraju da znaju kako mogu besplatno i lako da oglase radna mesta, nezaposleni moraju da znaju gde da ih pronađu, a država mora to da omogući, da olakša i jednima, i drugima
• otvorenost za razvoj po predlozima korisnika.