Balkansko poluostrvo čini jednu vekliku kopnenu masu, koja je na severu široka i vezana za evropski kontinenti sa dva sistema planinskih venaca: na zapadu dinarskim, koji se pruljubljuje uz Alpe, a na istoku karpatsko – balkanskim lukom. Njegova severna granica je gotovo potpuno otvorena prema panonskom basenu, koja je planinskim karpatsko – balkanskim lukom podeljena na dva dela. Tako su obe polovine severne granice poluostrva otvorene i pristupačne za sve pojave kretanja, a naročito za talase migracija i osvajanja.[1] Reka Dunav koja izvire ispod obronka Alpa, odlikuje se u središnjem delu toka širokim koritom, koji se pruža kroz Panonsku niziju. Na mestu gde Dunav postaje linija razgranučenja savremenih država Rumunije i Srbije, moćna reka nailazi na obronke Južnih Karpata. Leva strana Dunava počev od Rama zahvaćena je obroncima Južnih Karpata, koji se duz leve obale pružaju sve do Korbova. Planinski deo na desnoj strani, se javlja nešto nizvodnije, kod Golupca, i prestaje kod Sipa.[2] Svojim tokom kroz našu zemlju Dunav uokviruje Negotinsko polje na istočnoj strani, koje je sa druge, sa zapadne strane, oivičeno brdovitim padinama Homoljskih planina, tako da se ova geografska odlika odrazila na način utvrđivanja granične linije, pa je u delu koji zauzima ova ravnica u celokupnom fortifikacionom sistenu, moguće uočiti izvesnu celinu.[3] Položaj srednjeg Podunavlja je veoma značajan po mnogim plovnim tokovima ovog prostora. Glavni tok Dunava, i njegove pritoke Sava, Drava, Tisa i Velika Morava, kao i mnoge njihove pritoke, po kojima su mogle ploviti tadašnje legije, govori da su ovi plovni kanali imali značajne uloge u ondašnjem životu. Njima su se mogli prenositi razni proizvodi iz različitih predela.[4] Stari rimski putevi se prilikom kretanja vojske i dalje koriste, iako nisu bili u dobrom stanju kao nekad. Najznačajniji put koji je spajao Priobalnu Dakiju sa Prvom Mezijom i Panonijom, je bio izgrađen uz Dunav. Put duž Dunava su isključivo koristile vizantijske vojske, jer je put sa jedne strane bio priodno branjen Dunavom, a sa druge strane gradovima i mnogobrojnim tvrđavama. Rimski put u Đerdapu nije bio održavan, te je na više mesta bio neprohodan za zaprege i nepodesan za kretanje konja.[5]
[1] Ј. Цвијић, Балканско полуострво и јужнобалканске земље, Балканско полуострво, 2, Београд 1991., стр. 25
[2] П. Шпехар, op. Cit., 6
[3] N. Petrović, LJ. Zotović, Kasnoantička utvrđenja na Dunavu, Arheološki pregled, 2, Beograd 1960., str. 134
[4] И. Поповић, Античко оруђе од гвожђа у Србији, Београд 1988., стр.. 12
[5] Ђ. Јанковић, op. Cit., 17
Нема коментара:
Постави коментар
Neprikladni komentari će biti obrisani.